четвртак, 22. септембар 2016.

Тихи човек за препород Напретка

У данима кад је омладински погон после неуспешног старта остао без тренера и када им треба пружити максималну подршку. Којичић је смењен и на његово место постављен Слободан Рус Филиповић. На Филиповићево место у кадетској екипи дошао је Зоран Ристић. Резултат је мерило успеха ,али не увек и не за свакога. Подсетимо се случаја Славка Матића и закаснелог реаговања управе на његове лоше резултате. Био је то знатно дужи низ лоших игара и у неупоредиво јачој лиги па се трпело. Не кажем да није требала промена, већ да се тебало сагледати ширу слику. Заборављено је, или скрајнуто, да су омладинци били лишени услуга три играча који су везивно ткиво и без којих тим не изгледа како би требало. Лука Марковић је био повређен, Ђуровић добио мононуклеозу и мора да мирује,а Минаковић имао алергијских проблема. Последњи је почео да тренира тек пред почетак сезоне. Нису се жалили Којичић и Ристић стискали су зубе и ишли даље. За све вас који нисте били на тренинзима, требало је да видите како је Kојичић причао након Новог Сада и осталих утакмица. Могао је да прича данима, чини се да није имало ко да га чује.  на крају цех увек плаћа тренер.  изврђена је ротација Филиповић је преузео омалдинце, Којичић остао нераспоређен, а Зоран Ристић прузео кадете.

  Први тим се одлично бори, високо позициониран на табели, са игром која има неки смисао и није безглаво јурцање за резултатом. Али, још важније, није ни досадна чекалица на грешку противника. Евидентно је да играчима недостаје кондиције за цео меч, али да то није нешто неотклоњиво. Пристигао је Пуношевац који ће, кад буде био у оптималниој форми, представљати велико појачање. Очекује се да и Секидика такође буде значајно пјачање са леве стране. Долазак Јововића не улива ми наду да се заиста рачуна на Ристића. Причати о Радмановцу и Симоновићу је беспредметно. Радмановац је жртва стратешки уског резултатског гледишта на прошлу сезону. Уместо да се кроз другу лигу од Марковића, Ђуровића, Станојевића, Попића, Тодоровића, Стојановића направе играчи и избори промоција,можда на тежи начин, којом би Напредак двоструко добио. Одлучено је другачије и као последица тога расута је једна од најбољих генерација омладинаца у последње две деценије. Међутим, то је мало кривица садашњег тренера.

Господин Ивановић је доведен да створи екипу и профилише игру. Ростер његове екипе је најблаже речено танак. Видело се у Нишу колико фали Вулић. Бељић је далеко испод очекиване форме, Гобељић, и поред промашеног зицера, најбољи. Коначно му је пружена шанса у навали и он је искористио. Урошевић стандардно добар. Пројић има својих тренутака, али генерално добар. највећи тренеров печат је Симоновић. Сваким следећим наступом стиче све боље импресије. Од тромог, лоше позиционираног и технички упитног штопера, Ивановић направити солидног играча који има шансе да буде продат у инострнство. Фримпонг није играо у Нишу,али и он напредује.

Оно по чему се Ивановић разликује од својих претходника је храброст да нападача врати на бека и тиме дефинитвно каже практично да су све године и сав труд уложени и профилисање Н Дијаеа као центарфора улудо потрошени. Његова храброст и његов осећај још једном су се показали више него исправни. Ибрахим је одлично одменио Варгу. Показао се као одличан бочни одбрамбени играч. Својевремено је овакве потезе знао да ради Владимир Милосављевић у време шефовања Темнић Липом у Другој Савезној лиги СР Југославије.

Жао ми је што сам спречен из оправданих разлога да присуствујем конференцијама за медије. Не толико самим конференцијама, јер оне су све мање-више куртоазног типа, већ оним састанцима након њиховог завршетка. Овај мирни господин са севера Србије без увијања прича о свему. Такав приступ је имао Саша Штрбац. Када га слушате, имате осећај да седите занимљивом предавању којем не бисте желели да чујете крај. Има ту свега :од тактике до анатомије. Радник је и велики познавалац фудбалске игре, али не сме дозволити да се Марковић и Ђуровић изгубе по разноразним позајмицама.То је луксуз за који Напредак нема покриће и грешка чије би последице биле неотклоњиве. Након три деценије, и појављивања Којичића па касније доласка Јездимировића и скоро Трујића, Крушевљани нису имали касније праве наследнике на тим крилним позицијама. Не сумњам да ће то већ увидети и сам. С тога, тренеру Ивановићу треба пружити максималну подршку без обзира на наступајуће резултате. Не треба поновити грешку која је учињена отпуштањем Саше Штрпца и довођењем Славка Матића. Последице таквог потеза знамо.

Подразумева се да и даље остајем при ставу да је Којичићу и Гуневу место у стручном штабу. О Којичићевим квалитетима не да се судити кроз призму последњих дешавања, а оно што Гунев има у левој слабијој нози превише је за нечије лиценце ма како се оне писале и макар са собом носиле Црно море све до Софије.
Драган Ивановић на једној од конференција



понедељак, 8. август 2016.

Dobro došli kući,zaboravljeni!


Današnja konferencija za medije u FK Napredak protekla je bez prisustva prvog stručnjaka Dragana Ivanovića.Još jedan detalj je privukao pažnju. U krajnjem desnom uglu, ispod ikone klupske krsne slave a pored diplome sportskog saveza grada stavljena je grupna fotografija jedne od generacija koja je pod rukovodstvom Vladinmira Vlade Milosavljevića igrala najlepši fudbal u SFRJ sa prosekom od 21 godine. Upravo su oni odigrali jedan od najkontroverznijih mečeva u Novom Sadu sa Vojvodinom. Da li je ovo konačno priznanje da se Napredak vraća svojim korenima i samim tim odaje zaslužena počast Musi Jokiću, Kojičiću, Jovanoviću, Jezdimiroviću, Gunevu,Rudiću..... U svakom slučaju može se samo reći: Dobrodošli nazad u svoju kuću, majstori!
     U nastavku pogledajte kako je pomoćni trener Ivan stefanović ocenio narednog protivnika kruševačkih crveno-belih novosadsku Vojvodinu                                            

петак, 29. јул 2016.

Омладинци пуном паром



Били смо јутрос у посети Омладинској селекцији фудбалског клуба Напредак. У разговору са тренерима Којичићем и Ристићем сазнали смо да ова селекција има мали фонд играча и да су носиоци игре Лука Марковић и Филип Ђуровић ван строја, а штопер Минаковић због алергије одсутан. Најозбиљнија је ствар са Ђуровићем који има мононуклеозу и дужину његове паузе одредиће лекари тек по добијању резултата за двадесетак дана,кажу његови саиграчи. Лука Марковић је повредио задњу ложу док Минаковић има алергију на зној и упитно је када ће се вратити. Напретку су приступили голман Омладинаца краљевачке Слоге и дефанзивни везиста који је враћен из Челарева. Тежак је период доказивања вредности пред овиом генерацијом. Свесни су тога обојица тренера и сви играчи па се максимално озбиљно припремају. Одигране су две пријатељске утакмице, а у плану су још четри. Противници ће бити: ППТ Трстеник, Рибник, Раднички Ниш и генерална проба ће бити са врањским Динамом.  Биланс је тренутно на нули. Побеђена је Јагодина,а изгубљено је од пиротског Радничког. погледајте у насавку интервју Бранислава Којичића.

https://youtu.be/1iu3ml0VzNg 


четвртак, 2. јун 2016.

Poseta đaka OŠ Dragomir Marković Kruševac Fudbalskom Klubu Napredak






Манифестација која је данас одржана након већег броја година у објектима крушевачког фудбалског клуба враћа наду да Напредак кончно креће ка својим коренима. Шест одељења млађих разреда крушевачке основне Драгомир Марковић данас су посетили фудбалски клуб и одгледали кратак промо филм. Деца су, у пратњи својих учитеља и директора школе, обишла ресторан, затим их је ПР менаџер клуба Валентина Васић кроз кратко едукативно предавање упознала са правилима понашања приликом уласка на стадион као и за време трајања утакмице. Крај је био резервисан за посету терену коју  су раздрагани школарци једва дочекали. Управу Напретка су још представљали Владимир арсић директор клуба и Небојша Поповић директор стадиона.

Акција је по речима ПР менаџера Валентине Васић планирана дуже време, али су се тек сад стекли услови за њено извођење због уклапања у школски програм. Данашњим даном почело је обележавање навршавања седме деценије постојања крушевачког суперлигаша који ће јубиларни рођендан прославити 6. децембра ове године.


субота, 30. април 2016.

Крушевац у елити



Ах, та 1988
Читајући интервју Марка Мишковића дат Спортском журналу, долазите до  охрабрујућих информација. Када сам почео да радим на филму о генерацији која је последња победила Партизан, Звезду и загребачки Динамо, у једном од новинских текстова из тог периода дошао сам до информације да је у тој сезони у управни одбор на молбу тадашњег руководства ушао Мирослав Мишковић као директор тадашњег хемијског гиганта ХИ „Жупа“. И управо тада почиње долажење на стадион и праћење Напретка од садашњег председника Марка Мишковића. Помиње се утакмица са Звездом и чувени погодак Руса Филиповића. Свакако,значајна победа али никако мање од оне која се одиграла 3.септембра и чији смо резулатат памтили скоро 26 година.  Колико је генерација коју је предводио и селектирао Владимир Милосављевић оставила трага,показује се данас кроз њихове тренерске успехе. Рус  Филиповић је првак државе са 2005.годиштем. Ристић и Којичић су успешни тренери Омладинске школе. Остао  је неискоришћен доказани тренерски потенцијал Небојше Рудића. Рудић је водећи варварински Темнић као тренер и играч кроз три ранга,у првом узлету Варваринаца почетком 2000-тих, увео у тадашњу Другу лигу. Не заборавимо Милића Јовановића који већ 23 године има успешну каријеру у Португалу.
Миодраг Мики Милетић је годинама тренер голмана у клубу.

Све их повезује једна чињеница- поникли су у  Омладинској школи Напретка.

Омладинци морају да уче
Мишковић истиче да је због нагомиланих дугова трпео спортски сектор.
То је тачно,али се и у тим условима успело са консолидацијом омладинске школе. Добили смо Вулића, Мајдевца, Станојевића,  Радмановца, Тодоровића, Ђуровића и Стојановића.
 Истиче да омладинци морају да науче да се обавезе не завршавју са крајем тренинга. Још једна истина.
 Сигуран сам да се господин Марко сећа Јездимировића и Гунева. Нисам их случајно изоставио из малопређашњег набрајања. Говорили су да је Миросављевић најбољи који је дошао за дуго времена. Свакако је један од најбољих,али не и најбољи. Најбољи је Васил Гунев. Гунев је играо у знчајно јачем такмичењу од Миросављевића и био у конкуренцији Кодра, Вокрија, Радмила Михајловића, Шестића, Воркапића...Нажалост.надолазеће време му није ишло у прилог. Ограничење броја странаца такође. Данас знање Гунева стоји неискоришћено,а толико би користило у индивидуалном раду пре свега са Ибрахимом Ндијеом. Но, ту би свакако напредовали и Мајдевац и млади Гогић. Након дуго година приметно је да ће Горан Јездимировић добити наследника у младом Ђуровићу. Сада је време да  се за све побројане омладинце,у које спада сигурно и Филип Крстић, уради план индивидуалних пришпрема са којима би почели пре осталих. Услове имају, тренере имају,само је организација потребна. Мајдевац, Вулић и Тодоровић су добијали шансу и добијаће сада у преосталим колима до краја првенства.
Ако се већ тежи западним условима рада,онда и рад мора да буде запани. То значи да им се мора, зарад индивидуалног њиховог напретка, скратити одмор и кренути са индивидуалним радом како би спремно дочекали сезону у којој ће играти у најјачој лиги. Тако би требало да се деси,када клуб још нема финансијских средстава за довожење озбиљних појачања у смислу већ афирмисаних играча. Наравно, не рачунајучи оне који су пред крај каријере. 

10.000 марака некад, 10000 евра данас

Од почетка бављења овим послом инсистирао сам,а на томе ћу остати и убудуће, на промовисању Којичића и Гунева у помоћнике шефа струке ко год он био. Није то без основа. Којичић је већ годинама у клубу и добро је упознат са омладинцима који су стасали. Гунев је тип тренера као што је био и играч. Треба му пружити шансу и резултат ће бити продаја Ндијеа за дупло вишу цену од садашњих 400000 евра. уз то би неизоставно технички напредовао и његове реализаторске способности би коначно биле приближне његовој брзини. Ако би се цена Сенегалца повећала најмање дупло, онда би тих 10000 евра колико би бруто отприлике коштао долазак Гунева,тј.његова годишња плата са свим пратећим дажбимнама. био би више него оправдан. Једном је као играч дошао за 10000 марака из Прилепа и игром их исплатио у потпуности. Могло је тада да се заради и  15 пута више,али није се хтело из неког разлога послати Гунева у Скопље. Сада је ред да се уложи поново иста цифра у њега као тренера а да се добије кроз трансфер сенегалског нападача у иностранство вишеструко већи износ. 

Радује чињеница да Мишковић неће из Крушевца и да има одличну сарадњу са челницима града. У години која долази треба из постојећег извући више од максимума и зато се морају мобилисати све постојеће снаге. Никад се није могло без трошкова па и овог пута мора да постоје минимално већи. Тај утрошени новац се мора искористити паметно. нека буде уложен приближно на начин који сам описао и сигуран сам да ће резултати бити бољи а минус саниран брже.













субота, 2. јануар 2016.

Владина чета


Тог лета 1988. почела је да се љуља СФРЈ из коерена. "Јогурт" револуција у Војводини и оставке руководстава у Војводини,Црној Гори и на Косову и Метохији.Нешто раније оставку је поднело руководство СК БиХ.

Док смо спортски пратили догађаје са олимпијаде у Сеулу где су кошаркаши изгубили од Совјета, а рукометаши узели бронзу, фудбалери по обичају разочарали иѕгубивши од Аустралије и завршивши такмичење још у групној фази. Пре тога су такође неуспешно завршили квалифиукације за ЕУРО 88 у Немачкој.
Све је то за нас Крушевљане протекло у сенци почетка фудбалског шамшпионата у коме се Напредак по четврти пут у својој историји пласирао у Прву савезну лигу. Момци под вођством Владимира Милосављевића су се прошетали кроз другу лигу. Напредак је тада у свом саставу имао тројицу репрезентативаца у млађим категоријама. Бранислава Којичића који ће бити проглашен најбољим играчем Друге лиге исток у сезони 1987/88, голмане Милића Јовановића који је свој професионални уговор потписао на припремама аматерске репрезентације и Милана Наранџића.

Ништа не би било чудно нити би се та генерација издвајала по било чему да у њој нису поред Којичића који је дебитовао за први тим са 16 година, играли Ивица Момчиловић, Горан Јездимировић, првак света из Чилеа Славољуб Јанковић.То су били,уз Ђорођа Марјановића играчи са стране доведени. Међутим, Милосављевић ће, као шлаг на торту, довести у јеку прелазног рока бомбу какву Крушевац ни дан-данас није видео. Дуго је руководство Победе из Прилепа одбијало да чује да пусти Васила Гунева у Крушевац, али кад је званично стигао захтев за исписницу нису имали куд. Омалени плави центарфор је постао играч Напретка. Колико је Милосављевић унапред видео, говори чињеница да после Гунева није било играча који би га достигао. Бар не таквог типа. Не само то, Владимир Милосављевић након повреде Којића, Штављанина једног од најболљих стрелаца из претходног првенства, шаље на позајмицу у Чачак а шансу даје младом Ивану Радивојевићу. Тако је формиран најбољи нападачки надем у протекле три деценије. Напредак је Гунева добио за 10000 немачких марака,а Радивојевића из своје школе. И не само Радивојевића. Слободан Филиповић, Јовановић, Којичић, Милутиновић, Наранџић, Милетић,Саша Вукојевић, Небојша Тодоровић. Требало је скоро деценију да Напредак добије наследника Милића Јовановића у лику Југослава Лазића а под стручном палицам Миодрага Милетића. Нажалост, мањак средстава и недостатак визије условили су да на крају те сезоне главни играчи оду. Уместо да се бар заради на продаји од неког играча, а вардар је за гунева нудио 150000 марака, они су сви пуштени. Узалуд што је напредак те сезоне играо најдопадљивији фудбал у СФРЈ, што је просек година био једва двадесетједна, кад је краден на сваком кораку. Гуневу је те сезоне поништено више голова него што неки играчи дају за цели сезону. Свирани су непостојећи пенали и у шеснаест и ван. Карактеристичан је онај против Рада у Београду који свиран након прекршаја Милутиновића на најмање седамнаест метара од гола..Центарфор Рада се бацио колико је дуг, а Цветковски показао на белу тачку. Револтирани штопер крушевљана Милун Сакић шутира лопту са беле тачке на трибине. Цветковски му показује други жути картон и пут у свлачионицу. Никада се више није десило да је неко од играча хтео да прекине каријеру због суђења као Сакић тада. Није то био крај. Због грешака које је направио на штету Напретка у Ријеци, Владимир Милосављевић је забранио улазак у војни транспортни авион којим су се враћали на нишки аеродром, помоћном судији на том мечу Богољубу Степановићу. Степановић је остао на ријечком аеродрому сам. Никада се више тако нешто није десило, а ваљда је и ФСЈ заћутао због срамотног суђења које је колима уназад трпео тим из Крушевца. Тада су нас сматрали провицијом па смо такво суђење добијали. Да ли се данас нешто променило? Погледајте прошлу сезону,посебно њен први део, па закључите сами.
Много је прича о тој генерацији које смо заборавили , снимци се чувају негде у неком бункеру уместо да се приказују стално као пример лошег третмана. Данас ће навијачи Напретка тешко знати ко је Гунев,Којичић, Којић и остали јер је упитно да ли је већина њих била рођена 1992 или `93 кад су Којић, Којичић и Мирко Милутиновић отишли из клуба. Питање је да ли ће им неко причати да је у Крушевцу падала Звезда са Пиксијем и Просинечким, да је пао загребачки Динамо, торпедовано Сарајево, побеђен Осијек, Жељо испраћен са три комада. Да су бодове одавде однели само Слобода и Ријека у регуларном току. Неки ће са правом памтити Миросављевића,а ово ћемо ми старији ето неки пут да им испричамо ако се не сморе.