Владина чета

Тог лета 1988. почела је да се љуља СФРЈ из коерена. "Јогурт" револуција у Војводини и оставке руководстава у Војводини,Црној Гори и на Косову и Метохији.Нешто раније оставку је поднело руководство СК БиХ.

Док смо спортски пратили догађаје са олимпијаде у Сеулу где су кошаркаши изгубили од Совјета, а рукометаши узели бронзу, фудбалери по обичају разочарали иѕгубивши од Аустралије и завршивши такмичење још у групној фази. Пре тога су такође неуспешно завршили квалифиукације за ЕУРО 88 у Немачкој.

Све је то за нас Крушевљане протекло у сенци почетка фудбалског шамшпионата у коме се Напредак по четврти пут у својој историји пласирао у Прву савезну лигу. Момци под вођством Владимира Милосављевића су се прошетали кроз другу лигу. Напредак је тада у свом саставу имао тројицу репрезентативаца у млађим категоријама. Бранислава Којичића који ће бити проглашен најбољим играчем Друге лиге исток у сезони 1987/88, голмане Милића Јовановића који је свој професионални уговор потписао на припремама аматерске репрезентације и Милана Наранџића.

Ништа не би било чудно нити би се та генерација издвајала по било чему да у њој нису поред Којичића који је дебитовао за први тим са 16 година, играли Ивица Момчиловић, Горан Јездимировић, првак света из Чилеа Славољуб Јанковић.То су били,уз Ђорођа Марјановића играчи са стране доведени. Међутим, Милосављевић ће, као шлаг на торту, довести у јеку прелазног рока бомбу какву Крушевац ни дан-данас није видео. Дуго је руководство Победе из Прилепа одбијало да чује да пусти Васила Гунева у Крушевац, али кад је званично стигао захтев за исписницу нису имали куд. Омалени плави центарфор је постао играч Напретка. Колико је Милосављевић унапред видео, говори чињеница да после Гунева није било играча који би га достигао. Бар не таквог типа. Не само то, Владимир Милосављевић након повреде Којића, Штављанина једног од најболљих стрелаца из претходног првенства, шаље на позајмицу у Чачак а шансу даје младом Ивану Радивојевићу. Тако је формиран најбољи нападачки надем у протекле три деценије. Напредак је Гунева добио за 10000 немачких марака,а Радивојевића из своје школе. И не само Радивојевића. Слободан Филиповић, Јовановић, Којичић, Милутиновић, Наранџић, Милетић,Саша Вукојевић, Небојша Тодоровић. Требало је скоро деценију да Напредак добије наследника Милића Јовановића у лику Југослава Лазића а под стручном палицам Миодрага Милетића. Нажалост, мањак средстава и недостатак визије условили су да на крају те сезоне главни играчи оду. Уместо да се бар заради на продаји од неког играча, а вардар је за гунева нудио 150000 марака, они су сви пуштени. Узалуд што је напредак те сезоне играо најдопадљивији фудбал у СФРЈ, што је просек година био једва двадесетједна, кад је краден на сваком кораку. Гуневу је те сезоне поништено више голова него што неки играчи дају за цели сезону. Свирани су непостојећи пенали и у шеснаест и ван. Карактеристичан је онај против Рада у Београду који свиран након прекршаја Милутиновића на најмање седамнаест метара од гола..Центарфор Рада се бацио колико је дуг, а Цветковски показао на белу тачку. Револтирани штопер крушевљана Милун Сакић шутира лопту са беле тачке на трибине. Цветковски му показује други жути картон и пут у свлачионицу. Никада се више није десило да је неко од играча хтео да прекине каријеру због суђења као Сакић тада. Није то био крај. Због грешака које је направио на штету Напретка у Ријеци, Владимир Милосављевић је забранио улазак у војни транспортни авион којим су се враћали на нишки аеродром, помоћном судији на том мечу Богољубу Степановићу. Степановић је остао на ријечком аеродрому сам. Никада се више тако нешто није десило, а ваљда је и ФСЈ заћутао због срамотног суђења које је колима уназад трпео тим из Крушевца. Тада су нас сматрали провицијом па смо такво суђење добијали. Да ли се данас нешто променило? Погледајте прошлу сезону,посебно њен први део, па закључите сами.

Много је прича о тој генерацији које смо заборавили , снимци се чувају негде у неком бункеру уместо да се приказују стално као пример лошег третмана. Данас ће навијачи Напретка тешко знати ко је Гунев,Којичић, Којић и остали јер је упитно да ли је већина њих била рођена 1992 или `93 кад су Којић, Којичић и Мирко Милутиновић отишли из клуба. Питање је да ли ће им неко причати да је у Крушевцу падала Звезда са Пиксијем и Просинечким, да је пао загребачки Динамо, торпедовано Сарајево, побеђен Осијек, Жељо испраћен са три комада. Да су бодове одавде однели само Слобода и Ријека у регуларном току. Неки ће са правом памтити Миросављевића,а ово ћемо ми старији ето неки пут да им испричамо ако се не сморе.