У данима кад је омладински погон после неуспешног старта остао без тренера и када им треба пружити максималну подршку. Којичић је смењен и на његово место постављен Слободан Рус Филиповић. На Филиповићево место у кадетској екипи дошао је Зоран Ристић. Резултат је мерило успеха ,али не увек и не за свакога. Подсетимо се случаја Славка Матића и закаснелог реаговања управе на његове лоше резултате. Био је то знатно дужи низ лоших игара и у неупоредиво јачој лиги па се трпело. Не кажем да није требала промена, већ да се тебало сагледати ширу слику. Заборављено је, или скрајнуто, да су омладинци били лишени услуга три играча који су везивно ткиво и без којих тим не изгледа како би требало. Лука Марковић је био повређен, Ђуровић добио мононуклеозу и мора да мирује,а Минаковић имао алергијских проблема. Последњи је почео да тренира тек пред почетак сезоне. Нису се жалили Којичић и Ристић стискали су зубе и ишли даље. За све вас који нисте били на тренинзима, требало је да видите како је Kојичић причао након Новог Сада и осталих утакмица. Могао је да прича данима, чини се да није имало ко да га чује. на крају цех увек плаћа тренер. изврђена је ротација Филиповић је преузео омалдинце, Којичић остао нераспоређен, а Зоран Ристић прузео кадете.
Први тим се одлично бори, високо позициониран на табели, са игром која има неки смисао и није безглаво јурцање за резултатом. Али, још важније, није ни досадна чекалица на грешку противника. Евидентно је да играчима недостаје кондиције за цео меч, али да то није нешто неотклоњиво. Пристигао је Пуношевац који ће, кад буде био у оптималниој форми, представљати велико појачање. Очекује се да и Секидика такође буде значајно пјачање са леве стране. Долазак Јововића не улива ми наду да се заиста рачуна на Ристића. Причати о Радмановцу и Симоновићу је беспредметно. Радмановац је жртва стратешки уског резултатског гледишта на прошлу сезону. Уместо да се кроз другу лигу од Марковића, Ђуровића, Станојевића, Попића, Тодоровића, Стојановића направе играчи и избори промоција,можда на тежи начин, којом би Напредак двоструко добио. Одлучено је другачије и као последица тога расута је једна од најбољих генерација омладинаца у последње две деценије. Међутим, то је мало кривица садашњег тренера.
Господин Ивановић је доведен да створи екипу и профилише игру. Ростер његове екипе је најблаже речено танак. Видело се у Нишу колико фали Вулић. Бељић је далеко испод очекиване форме, Гобељић, и поред промашеног зицера, најбољи. Коначно му је пружена шанса у навали и он је искористио. Урошевић стандардно добар. Пројић има својих тренутака, али генерално добар. највећи тренеров печат је Симоновић. Сваким следећим наступом стиче све боље импресије. Од тромог, лоше позиционираног и технички упитног штопера, Ивановић направити солидног играча који има шансе да буде продат у инострнство. Фримпонг није играо у Нишу,али и он напредује.
Оно по чему се Ивановић разликује од својих претходника је храброст да нападача врати на бека и тиме дефинитвно каже практично да су све године и сав труд уложени и профилисање Н Дијаеа као центарфора улудо потрошени. Његова храброст и његов осећај још једном су се показали више него исправни. Ибрахим је одлично одменио Варгу. Показао се као одличан бочни одбрамбени играч. Својевремено је овакве потезе знао да ради Владимир Милосављевић у време шефовања Темнић Липом у Другој Савезној лиги СР Југославије.
Жао ми је што сам спречен из оправданих разлога да присуствујем конференцијама за медије. Не толико самим конференцијама, јер оне су све мање-више куртоазног типа, већ оним састанцима након њиховог завршетка. Овај мирни господин са севера Србије без увијања прича о свему. Такав приступ је имао Саша Штрбац. Када га слушате, имате осећај да седите занимљивом предавању којем не бисте желели да чујете крај. Има ту свега :од тактике до анатомије. Радник је и велики познавалац фудбалске игре, али не сме дозволити да се Марковић и Ђуровић изгубе по разноразним позајмицама.То је луксуз за који Напредак нема покриће и грешка чије би последице биле неотклоњиве. Након три деценије, и појављивања Којичића па касније доласка Јездимировића и скоро Трујића, Крушевљани нису имали касније праве наследнике на тим крилним позицијама. Не сумњам да ће то већ увидети и сам. С тога, тренеру Ивановићу треба пружити максималну подршку без обзира на наступајуће резултате. Не треба поновити грешку која је учињена отпуштањем Саше Штрпца и довођењем Славка Матића. Последице таквог потеза знамо.
Подразумева се да и даље остајем при ставу да је Којичићу и Гуневу место у стручном штабу. О Којичићевим квалитетима не да се судити кроз призму последњих дешавања, а оно што Гунев има у левој слабијој нози превише је за нечије лиценце ма како се оне писале и макар са собом носиле Црно море све до Софије.
Први тим се одлично бори, високо позициониран на табели, са игром која има неки смисао и није безглаво јурцање за резултатом. Али, још важније, није ни досадна чекалица на грешку противника. Евидентно је да играчима недостаје кондиције за цео меч, али да то није нешто неотклоњиво. Пристигао је Пуношевац који ће, кад буде био у оптималниој форми, представљати велико појачање. Очекује се да и Секидика такође буде значајно пјачање са леве стране. Долазак Јововића не улива ми наду да се заиста рачуна на Ристића. Причати о Радмановцу и Симоновићу је беспредметно. Радмановац је жртва стратешки уског резултатског гледишта на прошлу сезону. Уместо да се кроз другу лигу од Марковића, Ђуровића, Станојевића, Попића, Тодоровића, Стојановића направе играчи и избори промоција,можда на тежи начин, којом би Напредак двоструко добио. Одлучено је другачије и као последица тога расута је једна од најбољих генерација омладинаца у последње две деценије. Међутим, то је мало кривица садашњег тренера.
Господин Ивановић је доведен да створи екипу и профилише игру. Ростер његове екипе је најблаже речено танак. Видело се у Нишу колико фали Вулић. Бељић је далеко испод очекиване форме, Гобељић, и поред промашеног зицера, најбољи. Коначно му је пружена шанса у навали и он је искористио. Урошевић стандардно добар. Пројић има својих тренутака, али генерално добар. највећи тренеров печат је Симоновић. Сваким следећим наступом стиче све боље импресије. Од тромог, лоше позиционираног и технички упитног штопера, Ивановић направити солидног играча који има шансе да буде продат у инострнство. Фримпонг није играо у Нишу,али и он напредује.
Оно по чему се Ивановић разликује од својих претходника је храброст да нападача врати на бека и тиме дефинитвно каже практично да су све године и сав труд уложени и профилисање Н Дијаеа као центарфора улудо потрошени. Његова храброст и његов осећај још једном су се показали више него исправни. Ибрахим је одлично одменио Варгу. Показао се као одличан бочни одбрамбени играч. Својевремено је овакве потезе знао да ради Владимир Милосављевић у време шефовања Темнић Липом у Другој Савезној лиги СР Југославије.
Жао ми је што сам спречен из оправданих разлога да присуствујем конференцијама за медије. Не толико самим конференцијама, јер оне су све мање-више куртоазног типа, већ оним састанцима након њиховог завршетка. Овај мирни господин са севера Србије без увијања прича о свему. Такав приступ је имао Саша Штрбац. Када га слушате, имате осећај да седите занимљивом предавању којем не бисте желели да чујете крај. Има ту свега :од тактике до анатомије. Радник је и велики познавалац фудбалске игре, али не сме дозволити да се Марковић и Ђуровић изгубе по разноразним позајмицама.То је луксуз за који Напредак нема покриће и грешка чије би последице биле неотклоњиве. Након три деценије, и појављивања Којичића па касније доласка Јездимировића и скоро Трујића, Крушевљани нису имали касније праве наследнике на тим крилним позицијама. Не сумњам да ће то већ увидети и сам. С тога, тренеру Ивановићу треба пружити максималну подршку без обзира на наступајуће резултате. Не треба поновити грешку која је учињена отпуштањем Саше Штрпца и довођењем Славка Матића. Последице таквог потеза знамо.
Подразумева се да и даље остајем при ставу да је Којичићу и Гуневу место у стручном штабу. О Којичићевим квалитетима не да се судити кроз призму последњих дешавања, а оно што Гунев има у левој слабијој нози превише је за нечије лиценце ма како се оне писале и макар са собом носиле Црно море све до Софије.
 |
| Драган Ивановић на једној од конференција |
Нема коментара:
Постави коментар