Omladinnci svetle budućnosti

Danas sam ponosan na svoj grad

Ne treba čoveku čoveku mnogo da bi bio srećan. U pravu su oni koji tvrde da sreću čine male stvari.

Danas sam bio svedok odlične i nadahnute igre Omladinske selekcije FK Napredak Kruševac. Devedeset minuta rapsodije ili sedamdeset pet minuta terora protivnika. Borac se pokazao kao nedostojan prpotivnik razigranim pulenima trenerskog dvojca Ristić- Kojičić. Igrali su momci visoki presing sat i više bez greške. Čačani su samo dva ili tri puta pripretili u drugom poluvremenu i to ne tako zabrinjavajuće. Više bi se to moglo nazvati polušansama. I zato ću ovog puta generalije izostaviti.Kod Čačana su bolji od ostalih bili pre svega Matović, za njim Nikolić, Vujadinović. To je sve od Borca jer su im toliko dozvolile neve Ale sa Bagdale. Igra za uživanje i povratak nade da će kruševac dobiti nekog novog Kojičića u liku mladog Luke Markovića,nekog novog Jezdimirovića ovog puta sa prezimenom Đurović. Generacija 88/89 ponovo nezaustavljivo jaše u nezadrživi pohod sada kao trenerski potencijal.Napredak ne treba da brine za budućnost jer je budućnost već stigla. Neverovatni korneri Filipa krstića,centaršutevi i dodavanja iz drugog plana Ristića,nestvarno kvalitetna partija Radmanovca,smirenost kapitena Stanojevića,zrelost u igri Radovića,racionalnost Pavlovića začinjena na kraju sigurnošću Stefana Stojanovića. Finansijer Marko Mišković ima ogromnu odgovornost da ne upropasti ovu generaciju koja uz mladog Vulića može da bude konačni izlazak Napretka iz ranga provincijskog kluba. Generaciji formiranoj između 1986 i 1989. godine,pod stručnim rukovodstvom Vladimira Vlade Milosavljevića, to nisu dozvolili ljudski i finansijski faktori. Ni ulazak Miroslava Miškovića tada uspešnog direktora hemijskog giganta kruševačke Župe nije pomogao da se ostane u ligi

novinski članak iz 1988

Danas su finansije znatno u boljem stanju,ali je rejting kluba  

zabrinjavajuće isti.Ova generacija je poslednja šansa da se isprave greške iz 1988 i to Mišković mora da zna. Danas je među nas pedesetak koji smo pratili bajkovitu igru Omladinaca bio i Predsednik Regionalne Privredne komore Predrag Peđa Vukićević.To nije beznačajan detalj jer znači da grad prati Napredak.

Sada je vreme da se odustane od instant aspirina i da se krene bolnijim putem. Taj bolniji put podrazumeva izlazak u javnost i odricanje od dosadašnje politike jurenja rezultata grlom u jagode. Na polusezoni ubaciti trojicu iz omaldinskog pogona, a na kraju ove i pred početak  sledeće još petoricu-šestoricu. Ako se ne bude ušlo u viši rang ove godine,reći da će možda da se to da se desi i sledeće dok tim ne sazri.A kad se uđe da se odmah napada mesto koje vodi u Evropu.To će biti moguće jer će tad tim biti formiran i fizički i mentalno,a biće najmlađi u ligi sa prosekom ispod 23 godine. Nije ni nerealno ni nemoguće ali treba izaći iz svetza bajki i ljudima reći istinu. To bi iziskivalo i pojačavanje svih selekcija od pionirske pa naviše da bi se nadomestili eventualni odlasci. Što bi opet usloviulo formiranje jake skauting mreže kao i mreže filijala u kojima bi se kalili najnapredniji pojedinci iz mlađih kategorija. Sve to zahteva vreme i novac, a veliko je pitanje da li su tolike ambicije finansijera kluba.