Ах, та 1988
Читајући интервју Марка Мишковића дат Спортском
журналу, долазите до охрабрујућих
информација. Када сам почео да радим на филму о генерацији која је последња
победила Партизан, Звезду и загребачки Динамо, у једном од новинских текстова
из тог периода дошао сам до информације да је у тој сезони у управни одбор на
молбу тадашњег руководства ушао Мирослав Мишковић као директор тадашњег
хемијског гиганта ХИ „Жупа“. И управо тада почиње долажење на стадион и праћење
Напретка од садашњег председника Марка Мишковића. Помиње се утакмица са Звездом
и чувени погодак Руса Филиповића. Свакако,значајна победа али никако мање од
оне која се одиграла 3.септембра и чији смо резулатат памтили скоро 26
година. Колико је генерација коју је
предводио и селектирао Владимир Милосављевић оставила трага,показује се данас
кроз њихове тренерске успехе. Рус
Филиповић је првак државе са 2005.годиштем. Ристић и Којичић су успешни
тренери Омладинске школе. Остао је
неискоришћен доказани тренерски потенцијал Небојше Рудића. Рудић је водећи
варварински Темнић као тренер и играч кроз три ранга,у првом узлету Варваринаца
почетком 2000-тих, увео у тадашњу Другу лигу. Не заборавимо Милића
Јовановића који већ 23 године има успешну каријеру у Португалу.
Миодраг Мики Милетић је годинама тренер голмана у
клубу.
Све их повезује једна чињеница- поникли су у Омладинској школи Напретка.
Омладинци морају да уче
Мишковић истиче да је због нагомиланих дугова
трпео спортски сектор.
То је тачно,али се и у тим условима успело са
консолидацијом омладинске школе. Добили смо Вулића, Мајдевца, Станојевића, Радмановца, Тодоровића, Ђуровића и
Стојановића.
Истиче да
омладинци морају да науче да се обавезе не завршавју са крајем тренинга. Још
једна истина.
Сигуран
сам да се господин Марко сећа Јездимировића и Гунева. Нисам их случајно
изоставио из малопређашњег набрајања. Говорили су да је Миросављевић најбољи
који је дошао за дуго времена. Свакако је један од најбољих,али не и најбољи.
Најбољи је Васил Гунев. Гунев је играо у знчајно јачем такмичењу од
Миросављевића и био у конкуренцији Кодра, Вокрија, Радмила Михајловића,
Шестића, Воркапића...Нажалост.надолазеће време му није ишло у прилог.
Ограничење броја странаца такође. Данас знање Гунева стоји неискоришћено,а
толико би користило у индивидуалном раду пре свега са Ибрахимом Ндијеом. Но, ту
би свакако напредовали и Мајдевац и млади Гогић. Након дуго година приметно је
да ће Горан Јездимировић добити наследника у младом Ђуровићу. Сада је време
да се за све побројане омладинце,у које
спада сигурно и Филип Крстић, уради план индивидуалних пришпрема са којима би
почели пре осталих. Услове имају, тренере имају,само је организација потребна.
Мајдевац, Вулић и Тодоровић су добијали шансу и добијаће сада у преосталим
колима до краја првенства.
Ако се већ тежи западним условима рада,онда и рад
мора да буде запани. То значи да им се мора, зарад индивидуалног њиховог
напретка, скратити одмор и кренути са индивидуалним радом како би спремно
дочекали сезону у којој ће играти у најјачој лиги. Тако би требало да се
деси,када клуб још нема финансијских средстава за довожење озбиљних појачања у
смислу већ афирмисаних играча. Наравно, не рачунајучи оне који су пред крај
каријере.
10.000 марака некад, 10000 евра данас
Од почетка бављења овим послом инсистирао сам,а на томе ћу остати и убудуће, на промовисању Којичића и Гунева у помоћнике шефа струке ко год он био. Није то без основа. Којичић је већ годинама у клубу и добро је упознат са омладинцима који су стасали. Гунев је тип тренера као што је био и играч. Треба му пружити шансу и резултат ће бити продаја Ндијеа за дупло вишу цену од садашњих 400000 евра. уз то би неизоставно технички напредовао и његове реализаторске способности би коначно биле приближне његовој брзини. Ако би се цена Сенегалца повећала најмање дупло, онда би тих 10000 евра колико би бруто отприлике коштао долазак Гунева,тј.његова годишња плата са свим пратећим дажбимнама. био би више него оправдан. Једном је као играч дошао за 10000 марака из Прилепа и игром их исплатио у потпуности. Могло је тада да се заради и 15 пута више,али није се хтело из неког разлога послати Гунева у Скопље. Сада је ред да се уложи поново иста цифра у њега као тренера а да се добије кроз трансфер сенегалског нападача у иностранство вишеструко већи износ.
Радује чињеница да Мишковић неће из Крушевца и да има одличну сарадњу са челницима града. У години која долази треба из постојећег извући више од максимума и зато се морају мобилисати све постојеће снаге. Никад се није могло без трошкова па и овог пута мора да постоје минимално већи. Тај утрошени новац се мора искористити паметно. нека буде уложен приближно на начин који сам описао и сигуран сам да ће резултати бити бољи а минус саниран брже.
